Upitan je šejh Muhammed ibn Ibrahim, rahimehullahu te’ala: “Da li je obaveza učiniti hidžru iz zemalja muslimana u kojim se sudi qanunom (laičkim zakonom)? Odgovor: “Zemlja u kojoj se sudi laičkim zakonom nije zemlja (beled) islama. Obaveza ju je napustiti. Isto tako je kada se pojavi idolatrija, bez poricanja, niti se promjeni – hidžra obaveza.

Dakle, sud kufra je izgrađen na proširenosti kufra i njegovoj prevlasti (javnost). Ovakva je zemlja kufra. Ali ako u njoj time sude neki pojedinci ili postoje malobrojni kufrovi koji nisu javni – onda je ona zemlja islama.” (tj. ako se u njoj sudi šeri’atom i snagu imaju islam i muslimani, što je uzročno međusobno povezano)

Dalje kaže šejh: “Možda ćeš reći: “A ako bi onaj koji sudi laičkim zakonima rekao: ‘Ja sam ubjeđen da je to neispravno!?” To ne bi imalo nikakvog uticaja. Naprotiv, to je udaljavanje šeri’ata.
Kao kada bi neko rekao: ‘Ja činim ‘ibadet idolima, ali sam ubijeđen da je to neispravno.’ Pa, ako je u stanju da uradi hidžru iz zemalja u kojima se sprovode laički zakoni – to je obaveza.”

Zbirka djela i fetwi šejha Muhammeda ibn Ibrahima, 6/188,189