slika“Poznati učenjak i pobožnjak Šurejh Al-Qadi ispričao je priču o svojoj ženidbi i o svojoj ženi:

Kad se svadba završila i kad sam se osamio sa svojom ženom, rekao sam ženi: “Od sunneta je da bračni drugovi, prvu noć kad se osame, klanjaju 2 rekata namaza”. Te sam ustao, abdestio se i klanjao, i ona je ustala, abdestila se i klanjala. Nakon toga, sjeo sam pored nje i htio sam svoju ruku staviti na njeno čelo, a ona je rekla: “Polahko”. Zatim je proučila uvod u khutbu i održala mi ders.

Rekla je: “O Ebu Mejje! Ja sam žena strankinja, ne znam tvoju narav, ne znam tvoj akhlaq i tvoje ponašanje, pa mi reci šta voliš, da to radim, i reci mi sta mrziš, pa da to ne radim. Ja znam da si ti imao mnogo drugih žena u svom vremenu koje si mogao oženiti, a i ti znaš da sam ja imala mnogo drugih muškaraca za koje sam se mogla udati. Ali Allahova Odredba je iznad svega toga. Allah je odredio i zapisao da smo mi bračni drugovi. Kaži mi o tvojim komšijama, za koga želiš da ti dolazi u kuću, i koja od njihovih žena želiš da se viđa sa mnom; a ko je loš, pa da ne dolazi?”

Ja sam onda zahvalio Allahu Koji mi je podario takvu suprugu, i dodao:”Ako budeš takva kako si rekla, zaista imam veliku blagodat kod sebe, a ako ne budeš – to je dokaz protiv tebe”. Pa sam joj objasnio to što je pitala, šta volim i šta ne volim. Onda je ona rekla: “A šta kažeš za moje roditelje, šta njima da prenesem?” Odgovorio sam: “Reci im da mi ne nedostaju, neka ne dolaze puno u kuću.”

Nakon toga živio sam cijelu godinu sa svojom ženom, a da nikada ni jednu ružnu riječ od nje nisam čuo.

Na kraju te godine, jednom, kad sam došao kući s posla, zatekao sam staricu kako sjedi s mojom ženom. Nakon selama, upitala me je kakva mi je žena, da li sam njome zadovoljan, sluša li me. Odgovorio sam: “Nema bolje žene od nje, i nema bolje odgojene žene od nje. Allaha mi, od nje još nikad ništa loše nisam čuo”. Ta starica bila je moja punica. Kad sam to saznao, da je to žena koja je odgojila moju ženu, rekao sam svojoj ženi: “Neka nam dolazi kad god hoće”.

Živio sam sa svojom ženom Zejnebom 20 godina, nikad nisam doživio nikakvo iskušenje s njom. Dvadesete godine, desio se nesporazum, ali to je bilo zbog moje greške, a ne njene. Tada sam ispjevao stihove:

“Vidim ljude koji tuku žene, Da Bog da mi se ruka osušila ako ja udarim svoju Zejnebu, kako da je udaram, a ona nema (prema meni) grijeha, kakva je to pravednost s moje strane, da udarim ženu koja ne griješi prema meni? Moja Zejneba je sunce, a ostale žene su zvijezde i kad se sunce pojavi, nestane sjaja zvijezda.”

(Tarihu Dimašk, Siyaru A’alamu an-Nubelai)